Ni oka da sklopim,
postelja prazna tera san,
a život se topi
I nestaje brzo, k'o dlanom o dlan.
K'o razum da gubim,
jer stvarnost I ne primećujem,
još uvek te ljubim,
još uvek ti slepo verujem.
K'o luda, ne znam kuda,
ljubavi se nove bojim,
a dane, žive rane,
više ne brojim.